Izaberite najslađe breskve na pijaci uz par trikova: Jedan detalj otkriva da li su prerano ubrane
Dodajte Kurir u vaš Google izborNema većeg razočaranja nego kada kući donesete naizgled savršene breskve, a onda otkrijete da su tvrde, suve i gotovo bez ukusa. Rumena boja može lako da zavara, pa je prilikom kupovine mnogo važnije obratiti pažnju na deo oko peteljke i čvrstinu ploda.
Da biste među punim gajbicama pronašli zaista zrele i sočne breskve, dovoljno je da znate nekoliko jednostavnih pravila.
Pogledajte peteljku
Crvena boja nije siguran znak da je breskva zrela, jer pojedine sorte prirodno imaju rumenu pokožicu. Mnogo više otkriva osnovna boja ploda, naročito deo oko peteljke.
Zrela breskva trebalo bi da bude žuta ili kremasta, bez izraženih zelenih delova. Zelena nijansa najčešće pokazuje da je plod ubran prerano. Takva breskva kod kuće može da omekša, ali uglavnom neće postati podjednako slatka i aromatična kao ona koja je dovoljno sazrela na grani.
Svetliji deo na pokožici nije razlog za brigu. Obično je reč o mestu koje je tokom sazrevanja bilo zaklonjeno listom i dobijalo manje sunčeve svetlosti.
Nežno pritisnite plod
Breskvu nemojte stiskati celom šakom jer se lako oštećuje. Jagodicom palca blago pritisnite deo pored peteljke. Ako meso malo popusti, plod je zreo i spreman za jelo.
Potpuno tvrde breskve možete uzeti ako ne planirate da ih pojedete istog dana. Ipak, birajte one koje nemaju zelene delove, jer će tokom stajanja omekšati, ali neće razviti mnogo više slatkoće.
Najpraktičnije je kupiti nekoliko mekših breskvi za prva dva dana i nekoliko čvršćih za kasnije. Tako nećete morati da pojedete sve odjednom niti da bacate prezrele plodove.
Miris ipak pomaže
Zrela breskva obično ima prijatan i prepoznatljiv miris, posebno oko peteljke. Ako gotovo uopšte ne miriše, moguće je da je ubrana pre nego što je potpuno sazrela.
Ipak, miris ne treba da bude jedini kriterijum. Najbolju procenu dobićete kada istovremeno proverite boju, čvrstinu i aromu ploda.
Izbegavajte breskve sa oštećenom pokožicom, tamnim udubljenjima i veoma mekanim mestima, jer su to znaci da je voće udareno ili da je već počelo da propada.
Domaće su često ukusnije
Kada ste u prilici, prednost dajte breskvama lokalnih proizvođača. Pošto ne moraju dugo da putuju niti da provedu mnogo vremena u hladnjači, mogu da budu ubrane zrelije. Voće namenjeno dugom transportu često se bere ranije kako bi ostalo čvrsto do prodaje.
Slobodno pitajte prodavca kada su breskve ubrane i koja je sorta u pitanju. Ako vam ponudi komad za probu, prihvatite, jer se sorte razlikuju po ukusu. Bele breskve uglavnom su veoma slatke, dok žute često imaju izraženiju, blago kiselkastu aromu.
Kako se čuvaju
Breskve koje još nisu sasvim omekšale ostavite na sobnoj temperaturi. Poređajte ih u jednom sloju, bez gomilanja, kako se ne bi nagnječile. Možete ih okrenuti delom na kojem je bila peteljka nadole.
Kada dostignu željenu zrelost, pojedite ih što pre. Ako ih imate više nego što možete odmah da potrošite, prebacite ih u frižider kako biste usporili dalje omekšavanje. Tamo ih nemojte držati predugo, jer će postepeno izgubiti sočnost i aromu.
Video: Kakve su cene na pijacama